DOBRO  NAM  DOŠLI!

Da se predstavimo: LJiljana i Radoslav Kiridžić

Živimo i radimo u Novom Sadu i Somboru

LANGUAGE: Srpski, English

OVO JE SAJT O VEGETARIJANSTVU I ZDRAVLJU

ŽELIMO DA VAM PREDSTAVIMO NAŠ RAD:

„UTICAJ VEGETARIJANSKE ISHRANE NA ZDRAVLJE”

sa kojim je dr. Ljiljana Kiridžić učestvovala na XXVII konferenciji opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem, 2006. god. na Kopaoniku

ŽELJA NAM JE DA REZULTATE OVOG RADA PRIBLIŽIMO ŠTO ŠIREM KRUGU LJUDI, KAKO BI KORIST BILA ŠTO VEĆA, JER MILIONI LJUDI SU NESRETNI, PRERANO UMIRU I PATE OD TEŠKIH BOLESTI KOJE BI SE VEGETARIJANSKOM ISHRANOM MOGLE SPREČITI

TAKOĐE, ŽELJA NAM JE DA POMOGNEMO SVIM ISTRAŽIVAČIMA ZDRAVE ISHRANE, 

NEKA SLOBODNO KORISTE PODATKE IZ OVOG RADA. I NEKA NAM SE PRIDRUŽE U NOVIM ISTRAŽIVANJIMA O VEGETARIJANSTVU, JER ŠTO JE VIŠE RADOVA, ISTINA NAM JE BLIŽA.

PRIPREMILI SMO I VIDEO PREZENTACIJU RADA SA OBILJEM SLIKA I ŽIVOM REČI I AKO NAS POZOVETE, RADO ĆEMO SE ODAZVATI I PRIKAZATI GA ZAINTERESOVANOM AUDITORIJUMU. 

ŽELIMO ZDRAVLJE SVIM LJUDIMA!  

ŽELIMO SREĆU I ISPUNJENJE SVIM BIĆIMA!

NEKA BUDE RAJ NA OVOJ PLANETI!

NEKA SVI NAĐU UTOČIŠTE I SVOJ MIR!

Možete nam pisati na adresu:

  ljiljanamed@sbb.co.yu

ili

mailto:office@vegetarijanstvo.ns.co.yu 

UTICAJ VEGETARIJANSKE ISHRANE

NA ZDRAVLJE

Autor:

Dr. Ljiljana Kiridžić

Sombor,  2006. god.

UVOD

Vegetarijanska ishrana podrazumeva ishranu u kojoj se koriste namirnice biljnog porekla, mleko i mlečni proizvodi, a izostavljeni su meso, mesne prerađevine i riba. Sama reč vegetarijanstvo potiče od latinske reči „vegetus” što znači zdrav, ili prirodan. Prema vrsti namirnica koje koriste, vegetarijanci se dele na laktovegetarijance, koji pored biljne hrane koriste mleko i mlečne proizvode, ovovegetarijance koji uz biljnu hranu koriste i jaja, ovolaktovegetarijance koji koriste biljnu hranu, mleko, mlečne proizvode i jaja i vegane, koji ne jedu proizvode životinjskog porekla i med.

            Svaka hrana koju jedemo, prožeta je svojim vlastitim vibracijama, koje utiču na sve aspekte našeg bića – fizičko telo, um i duh osobe koja je jede. Prema tome, hrana se deli u tri grupe u skladu sa tri vrste energija koje deluju u svemiru i svim živim bićima.

• Prva grupa je hrana blagotvornog uticaja, koja najuspešnije pridonosi fizičkom i mentalnom zdravlju. Tu spada voće, povrće, mahunarke, orašasti plodovi, žitarice, mleko i mlečni proizvodi. Ona sadrži sve životno važne belančevine, ugljene hidrate, masti, vitamine, minerale i esencijalne aminokiseline.
•  
• Druga grupa je hrana koja izaziva hiperaktivnost i kada je koristimo postajemo nervozni nemirni i agresivni. U ovu grupu spadaju napici sa kofeinom i teinom, kao što su kafa, crni čajevi, cola napici, čokolada, jaki začini, prekomerne količine slatkiša i neki lekovi. 
• Treća grupa je hrana koja izaziva tromost, pospanost i apatičnost, gde spadaju meso, ribe, jaja, alkohol, duvan, sva fermentisana i konzervisana hrana, kao i stara podgrejana jela.
•  

Svi koji žele postići fizičko zdravlje, mentalnu dinamičnost i duhovno zdravlje treba da izbegavaju drugu i treću grupu hrane.

Od početka pisane istorije, smatra se da je vegetarijanska ishrana prirodna ishrana čoveka. Stari Grci, Egipćani i Jevreji, opisuju ljude kao biljojede. Velika civilizacija Inka bila je zasnovana na vegetarijanskoj ishrani.

Mnogi poznati ljudi, tokom istorije i danas, odabrali su ovaj način ishrane. Na primer, Platon, Sokrat, Seneka, Pitagora, Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Bendžamin Franklin, Čarls Darvin, Ričard Vagner, Lav Tolstoj, Rabindranat Tagor, Albert Ajnštajn, Mahatma Gandi, Eni Lenoks (atletičar), Edvard Mozes (olimpijski prvak u maratonu) i mnogi drugi. Milioni ljudi širom sveta i danas prihvataju vegetarijansku ishranu.

CILJ RADA

Ispitivanje uticaja ishrane na zdravlje tri grupe anketiranih osoba. Prvu grupu čine laktovegetarijanci, raznih profila zanimanja, druga i treća grupa su nevegetarijanci, po profesiji zdravstveni radnici i radnici u proizvodnji.

METOD RADA

Podaci su dobijeni metodom anonimne ankete 300 osoba na različitoj vrsti ishrane. Anketa je obuhvatila 100 osoba na laktovegetarijanskoj ishrani različitog profila zanimanja, 100 zdravstvenih radnika nevegetarijanaca (lekara i medicinskih tehničara) i 100 nevegetarijanaca (radnika u neposrednoj proizvodnji). Anketirani su razvrstani po polu, starosti, godinama korišćenja laktovegetarijanske ishrane, količini konzumiranja mesa, ribe i jaja, broju poseta lekaru i bolestima po MKB-10

REZULTATI RADA 

Grafikon 1. Struktura anketiranih po polu – sve tri grupe 

Istraživanje je obuhvatilo 300 anketiranih, od toga je 197 osoba ženskog pola (65,67%), a 103 (34,33%) muškog pola.

Grafikon 2. Struktura anketiranih po godinama starosti - sve tri grupe

Iz grafikona 2 se uočava da je najviše anketiranih osoba starosne dobi od 40-50 god. 113 (37,67%), od 50-60 god. 87 (29%), od 30-40 god. 65 (21,67%), od 20-30 god. 28 (9,33%), od 70-80god. 3 (1%), od 60-70 god. 2 (0,67%) i od 0-20 god. 2 (0,67%).

Grafikon 3. Vegetarijanski staž

Na grafikonu 3 je prikazano, da je najviše vegetarijanaca sa vegetarijanskim stažom od 10-20 god. 39 (39%), od 5-10 god. 26 (26%), od 0-5 god. 23 (23%) i od 20-30 god. 12 (12%).

 Grafikon 4. Godišnja poseta lekaru sve tri grupe

Iz grafikona 4 se može videti da vegetarijanci najmanje  posećuju lekara, više od 12 puta godišnje 1 (1%), zdravstvenih radnika je 5 (5%) i radnika u proizvodnji 10 (10%).

     Grafikon 5. Učestalost korišćenja mesa u ishrani kod nevegetarijanaca

Grafikon 5 prikazuje da radnici u proizvodnji svakodnevno koriste meso u ishrani 19 (19%), a zdravstveni radnici 16 (16%).

        Grafikon 6. Učestalost korišćenja ribe u ishrani kod nevegetarijanaca

Grafikon 6 prikazuje da radnici u proizvodnji više od dva puta nedeljno koriste ribu u ishrani 12 (12%), a zdravstveni radnici 10 (10%). 

 Grafikon 7. Učestalost korišćenja jaja u ishrani kod nevegetarijanaca

Grafikon 7 prikazuje da radnici u proizvodnji češće koriste jaja u ishrani, više od 10 kom. nedeljno 6 (6%), a  zdravstveni radnici 1 (1%).

Grafikon 8. Malokrvnost sve tri grupe

Grafikon 8 prikazuje da je malokrvnost najmanje zastupljena kod vegetarijanaca 6 (6%), kod zdravstvenih radnika 10 (10%) i kod radnika u proizvodnji 11 (11%).

Grafikon 9. Šećerna bolest sve tri grupe

Grafikon 9 prikazuje da od šećerne bolesti ne boluje ni jedan vegetarijanac 0 (0%), kod zdravstvenih radnika je 3 (3%) i kod  radnika u proizvodnji 6 (6%) obolelih od šećerne bolesti. 

Grafikon 10. Bolesti štitne žlezde sve tri grupe

Grafikon 10 prikazuje da je bolest štitne žlezde najmanje zastupljena kod vegetarijanaca 2 (2%), kod zdravstvenih radnika 3 (3%) i kod radnika u proizvodnji isto toliko 3 (3%).

Grafikon 11. Duševne bolesti - neuroze sve tri grupe

Grafikon 11 prikazuje da su neuroze najmanje zastupljene kod vegetarijanaca 1 (1%), kod zdravstvenih radnika 6 (6%) i kod radnika u proizvodnji 33 (33%).

Grafikon 12. Srčane bolesti sve tri grupe

Grafikon 12 prikazuje da od srčanih bolesti najmanje boluju vegetarijanci 7 (7%), zdravstveni radnici 12 (12%) i radnici u proizvodnji 20 (20%).

Grafikon 13. Povišen krvni pritisak sve tri grupe

Grafikon 13 prikazuje da od povišenog krvnog pritiska najmanje boluju vegetarijanci 6 (6%), zdravstveni radnici 21 (21%) i radnici u proizvodnji 32 (32%).

Grafikon 14. Bolesti organa za disanje sve tri grupe

Grafikon 14 prikazuje da su bolesti organa za disanje najmanje zastupljene kod vegetarijanaca 7 (7%), zdravstvenih radnika 9 (9%) i radnika u proizvodnji 9 (9%)

Grafikon 15. Bolesti organa za varenje sve tri grupe

Grafikon 15 prikazuje da vegetarijanci najmanje boluju od bolesti organa za varenje 9 (9%), zdravstveni radnici 21 (21%) i radnici u proizvodnji  27 (27%)

Grafikon 16. Bolesti koštano mišićnog tkiva sve tri grupe

Grafikon 16 prikazuje da su bolesti koštano mišićnog tkiva najmanje zastupljene kod vegetarijanaca 29 (29%), zdravstvenih radnika 54 (54%) i radnika u proizvodnji 72 (72%).

Grafikon 17. Bolesti mokraćno polnog sistema-muški pol, sve tri grupe

Grafikon 17 prikazuje da su bolesti mokraćno-polnog sistema muškog pola najmanje zastupljene kod vegetarijanaca 17%, radnika u proizvodnji 24% i zdravstvenih radnika 38,46%.

Grafikon 18. Bolesti mokraćno polnog sistema-ženski pol, sve tri grupe

Grafikon 18 prikazuje da su bolesti mokraćno-polnog sistema ženskog pola najmanje zastupljene kod vegetarijanki  12%, zdravstvenih radnica 35,63% i radnica u proizvodnji 43,14%.

Grafikon 19. Tumori – benigni, sve tri grupe

Grafikon 19 prikazuje da su benigni tumori najmanje zastupljeni kod vegetarijanaca 2 (2%), zdravstvenih radnika 4 (4%) i radnika u proizvodnji 5 (5%).

Grafikon 20. Tumori maligni, sve tri grupe

Grafikon 20 prikazuje da od malignih tumora ne boluju ni vegetarijanci ni zdravstveni radnici, a da ih kod radnika u proizvodnji ima 3 (3%).

ZAKLJUČAK

Analiza studije u kojoj je bilo uključeno 300 subjekata, pokazala je, da su neosnovane mnoge zablude koje postoje u vezi vegetarijanske ishrane. Na primer, malokrvnost kod vegetarijanaca je izražena u svega 6% u poređenju sa nevegetarijancima, kod kojih se kreće od 10% kod zdravstvenih radnika, do 11% kod radnika u proizvodnji.

Upoređivanjem anketom dobijenih podataka između dve grupe nevegetarijanaca, može se takođe zaključiti da je procentualno bolesnija ona grupa koja u ishrani više koristi meso, ribu i jaja, a to su radnici u proizvodnji. Te namirnice povećavaju kiselost krvi, te trošeći baznu rezervu organizma, smanjuju otpornost i stvaraju uslove za nastanak bolesti. Naprotiv, namirnice biljnog porekla su alkalne ili neutralne. One su bogate celulozom koja ubrzavajući rad creva, čini da se smanjuje kontakt hrane i sluznice, onemogućavajući trulenje i utičući time na smanjenje resorpcije toksina.

Iz prikazanog se da zaključiti, da vegetarijanska ishrana značajno utiče na sve aspekte zdravlja, da se vegetarijanci manje razboljevaju i manje posećuju lekara. Duševno su stabilniji (neuroze su kod njih 1% prema 6% kod zdravstvenih radnika, ili čak 33% kod radnika u proizvodnji). Takođe i sve ostale bolesti su kod njih manje zastupljene, počev od srčanih bolesti, povišenog krvnog pritiska, bolesti organa za disanje, za varenje, mokraćno polnih bolesti, benignih i malignih tumora i td.

Vegetarijanska ishrana je ishrana budućnosti, ova studija pokazuje upravo to, da ona nema alternativu i  da će medicina, htela to priznati ili ne, morati da prihvati činjenično stanje, uprkos jakog protivljenja mnogobrojnih pojedinaca, čije su zablude i neznanje utelovljene u nezdravoj tradiciji, nezainteresovanosti za istinu i nespremnosti na menjanju sebe i svojih loših navika.

Vegetarijanska ishrana je ishrana koja daruje osećaj zdravlja, uravnoteženosti i harmonije tela i duha, donoseći čoveku život  bez bolesti, sklad sa okolinom i drugim živim bićima.

REZIME

UTICAJ VEGETARIJANSKE ISHRANE NA ZDRAVLJE

Autor:  Dr. Ljiljana Kiridžić, spec. medicine rada.

Savremeni zdravstveni problemi su nezarazne degenerativne bolesti u čijem nastanku značajno mesto imaju životne navike, posebno ishrana. Cilj rada je bio da se snimi situacija na terenu i ustanovi, da li vegetarijanski način ishrane utiče na zdravlje.  

Podaci dobijeni ispitivanjem tri grupe od po 100 osoba, metodom anonimne ankete, od kojih su dve grupe nevegetarijanci, ukazuju da vegetarijanci ređe oboljevaju od nezaraznih bolesti

LITERATURA

1. Grupa autora (2005.) : Enciklopedija Britanika, Narodna knjiga, knjiga 2, Beograd.

2. Holford, P. (1999.) Biblija optimalne ishrane, Prometej, Novi Sad.

3. Ivanov D; Đerić M. (2005) : Vegetarijanstvo, lipidi i savremene bolesti. Zbornik radova; Društvo lekara Vojvodine - Srpskog lekarskog društva, Novi Sad. 

4. Mahešvarananda Paramhans S.(2ooo.) : Sistem „Joga u svakodnevnom životu” Biblioteka Matice srpske, Novi Sad. 

5. Mitra, A. (1995.):Hrana za misli, Nacionalna i sveučilišna biblioteka, Zagreb.

6. Raković-Savčić, LJ.,Čigoja, M. (1998.): Makrobiotika ili tradicionalna ishrana u savremenom životu, Beograd.

7. Podaci dobijeni iz dve vrste anonimnih anketa.

KORISNI LINKOVI

Da  bi se meso uspešno ostavilo, mora se imati dobra zamena, zato Vam preporučujemo  ukusna jela od soje, proizvođača "Tofy company" čiji je sajt:   www.tofu.co.yu

Ako želite nešto konkretno učiniti za životinje u Srbiji, idite na:  www.svet-zivotinja.org 

I za duh i za telo, potrebne su fizičke vežbe. Sve to daruje Yoga, preporučujemo "Sistem Yoga u svakodnevnom životu", na sajtu: www.yoga-in-daily-life.org/

POČETAK